Hrenovke pureće

Ostali nazivi: viršle; engleski naziv wiener sausage, frankfurter sausage; njemački naziv: frankfurter würstchen, wiener würstchen.

Hrenovke ili viršle su vrsta tankih nadjevenih kobasica i, iako, nisu najzdravija hrana, ukusne su, jeftine i lako se spremaju. Česta je diskusija o viršlama među nutricionistima, jedni kažu da su one izuzetno nezdrave i masne, dok drugi tvrde da nisu tako štetne, pogotovo ako su domaće, pa se prave od boljeg mesa. Mi na tablici kalorija se više slažemo sa ovim prvim mišljenjem. Vrlo je rijedak običaj praviti domaće viršle. U tom slučaju, zahtjevaju mnogo vremena i veće količine kvalitetne mesne sirovine, što zahtjeva i veće financijske izdatke. Kao namirnica često su smatrane uzinom, hranom na brzaka, nešto što se može pripremiti za doručak ili užinu, što ne zahtjeva puno posla i razmišljanja. Logično gledano, za tako nešto, veći procenat potrošača će sebi, ne razmišljajući, kupiti industrijski proizvod i uštediti sebi vremena, novca, a i posla.

Hrenovke se prave od različitih količina i vrsta mesa, u zavisnosti od proizvođača i njegove recepture, pa tako postoje pileće, goveđe, svinjske, pureće i druge… Ustaljeno je, a i prilično istinito, mišljenje da se viršle prave od najlošijeg mesa (mesa koje se ne može iskoristiti u proizvodnji drugih proizvoda), te soje, masnih tkiva, iznutrica, ostatataka vezivnog tkiva, kožice i kostiju. Sve od navedenog koristi se u proizvodnji hrenovki i pašteta, te sličnih namirnica iz razloga da bi industrija postigla bolji stepen iskoristivosti sirovog materijala. Obično je to meso sitno sjeckano i veoma sitno drobljeno, zatim miksano dok ne dobije homogenu masu, te industrijski i termički obrađeno i kao takvo nadjeveno u crijeva. Nekada davno ova smjesa punjena je u crijeva domaćih životinja, mada u skorije vrijeme industrija koristi vještačke ovitke. Zbog toga je veoma bitno, da prilikom upotrebe obratite pažnju da uklonite ovitak pre konzumacije. U zavisnosti od proizvoda, neki vještački ovici prilikom kuvanja sami pucaju, a neke je potrebno guliti. Ono što je takođe veoma bitno pomenuti jeste, da se u hrenovke dodaju i razni aditivi i začini da bi se pospješio ukus ove namirnice i osigurao bolji datum trajanja. Zbog niskog kvaliteta mesa koje se koristi u proizvodnji ove namirnice, te upotrebe aditiva i konzervansa, možemo da zaključimo koliko je drastično narušen nutritivan kvalitet hrenovki kao proizvoda. Kako su odveć poznate mnoge činjenice proizvodnje hrenovki, može se reći da je ova namirnica vrhunac prerađene industrijske hrane.

100 grama purećih hrenovki ima oko 220 kalorija. Pureće ili pileće viršle imaju manje kalorija od proizvoda sa svinjskim ili goveđim mesom. Hrenovke sadrže 30% vode. Voda se uglavnom dodaje kako bi se dobila željena homogenost i da bi se sprečilo prevremeno raspadanje. Sadrže oko 2% soli, što ih svrstava u visoko slane namirnice. Ovih 2% znači da u 35 grama hrenovke ima oko 0,6 grama soli, a to je već desetina preporučene dnevne doze soli za odrasle osobe, dok za decu od četiri do šest godina nije potrebno više od 3 grama soli dnevno. To je samo u 35 grama hrenovki, a kako smo naveli za sve one koji ih obožavaju rijetko će se zaustaviti na ništavnih 35 grama nego će ih verovatno pojesti još pet puta više, pa kada se sve zbroji, onda te brojke ne izgledaju male i zanemarive. Veoma je bitno da razmislite da li vaša djeca i vi treba za doručak da jedete hrenovke koje obiluju sa ovoliko soli, jer postoji mogućnost rizika da se vremenom razviju razne bolesti od krhkih kostiju, astme, raka želuca i problema sa gojaznošću. U sve hrenovke, bez obzira na cenu dodaje se pšenični ili krompirov škrob, kako bi dobile prepoznatljiv izgled i okus. Škrob takođe osim okusa i izgleda daje dodatni volumen hrenovkama, te doprinosi homogenosti mase.

Hrenovke sadrže proteine i skoro ništa ugljenih hidrata. U svrhu toga, mnogi misle da je hrenovka dovoljno dobar izbor kao proteinski dio obroka, umesto komada pečenog ili kuvanog mesa. Mnogi bi rekli u čemu je toliki problem? Pakovanje do 100 grama purećih hrenovki ima skoro isto kalorija kao i 100 grama puretine, ako ne i manje što je još bolje u slučaju da moramo uneti manje kalorija kako bi gubili na težini. Vrlo lako se pripremaju, brzo, i što je najbitnije za mnoge, jeftine su. Hrenovke obiluju adekvatnim proteinima, ali isto tako i ogromnim količinama aditiva, masnoća i zasićenih masti, te holesterolom. Aditivi koji se dodaju da bi se poboljšao okus i izgled, te rok trajanja, mogu znatno da naruše zdravlje, ako se vrlo često konzumiraju. Cjena u mnogim slučajevima diktira naš izbor, ali isto tako utiče i nemarnost i sklonost ka lakšoj i bržoj pripremi, pa su hrenovke vrlo čest izbor u mnogim kuhinjama. Još jednom navodimo, tužna činjenica je, što se ova namirnica često, umesto ponekad ili nikad priprema djeci i odraslima. Za neke namirnice, kao što su u ovom slučaju hrenovke treba pogledati dalje od njihovog pakovanja, istražiti nutritivan kvalitet, njihov sastav, te se zapitati da li su pureće hrenovke bolji izbor od sveže kuvane ili pečene puretine.

Na našim prostorima najčešće se jedu pureće i pileće viršle, ali se često prave i viršle od kombinacije goveđeg i svinjskog mesa. Viršlama je teško odoljeti pošto su ukusne i mogu se kombinovati sa mnogim prilozima. Ako ih jedete, ipak su bolje pileće ili pureće, koje u 100 grama sadrže i do 80 kalorija manje, nego ista količina goveđih ili svinjskih hrenovki. U pilećim i purećim je malo više proteina, a dosta manje masti. U oba slučaja, morate znati da je količina masti i aditiva u viršlama velika.

Hrenovke pureće - Detaljne nutritivne vrijednosti

Kupovina i čuvanje

Ukoliko postoje mogućnosti za to, najbolje bi bilo praviti domaće viršle, kako biste sami mogli birati koje ćete meso koristiti i koliko masti dodati. Pravljenje domaćih viršli nije baš jednostavan proces, ali ukoliko vi ili neko od vaše rodbine živi na selu, neće biti previše teško. Ako niste u mogućnosti da ih napravite sami, ponovo je najbolja varijanta kupovati domaće viršle, na pijacama ili u mesnici. Najgora, a i najskuplja opcija su viršle kupljene u supermarketima. Ili su preskupe zbog renomiranog brenda ili prejeftine i sumnjivog porekla. Obe vrste sigurno su više obrađivane raznim dodacima od domaćih. Ukoliko su fabričke, viršle treba čuvati u frižideru, a rok trajanja obično piše na pakovanju. Dok je domaće kobasice najbolje zamrznuti, a posle odmrzavanja traju nekoliko dana.

Uticaj na zdravlje

Zbog velike količine nezdravih masti koje svaki tip kobasica pa tako i viršle, sadrže, može doći do povećanja količine holesterola u krvi, a samim tim se povećava rizik od srčanih oboljenja. Naučnici tvrde da se upravo kontrolisanim unošenjem nezdravih masti može smanjiti nivo holesterola u krvi. Takođe, u viršlama i kobasicama ima dosta purina, koji su prirodni nusprodukti metabolizma bjelančevina u telu i mogu se pretvoriti u urinsku kiselinu koja stvaranjem oštrih kristala dovodi do kamena u bubregu. Fabričke viršle mogu sadržavati i boje za hranu što može izazvati alergije, posebno kod astmatičara.